Članom 12 Zakona o radu (ZOR) propisano je pravo zaposlenog na bezbednost i zdravlje na radu, kao i zdravstvenu zaštitu. Iz ovog prava zaposlenog proističe obaveza poslodavca da organizuje rad i obezbedi uslove rada na takav način da u potpunosti obezbedi poštovanje prava zaposlenog na bezbednost, zdravlje i zdravstvenu zaštitu na radu. Bezbednost i obezbeđivanje bezbednosti na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu od strane poslodavca kojima se, u najvećog mogućoj meri, smanjuju povrede na radu. Povreda na radu advokat.
Povredom na radu u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju ( ZZS) se smatra svaka povreda osiguranika (zaposlenog) koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Pod povredom na radu sa podrazumeva i povreda (na napred opisan način) koju zaposleni (osiguranik) pretrpi prilikom obavljanja poslova radnom mestu na kom nije raspoređen, ali koji svakako obavlja u interesu poslodavca. Pod povredom na radu smatra se i povreda koju zaposleni (osiguranik) pretrpi prilikom dolaska, odnosno povratka sa posla.
Pravo zaposlenog na naknada zarade propisano je članom 114 Zakona o radu. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana:
- Najmanje u visini 65% prosecne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrdene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešcu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukcije odredeno;
Obavezu naknade štete kao posledice povrede na radu ima poslodavac. Zakonom o radu se nedsvosmisleno propisuje obaveza poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete zbog povrede na radu. Poslovna praksa svakog ozbiljnijeg poslodavca je da sa osiguravajućim kućama zaključuje ugovore o osiguranju od odgovornosti za povrede radnika na radu. ( : link : ) Ukoliko je Vaš poslodavac zaključio ovakvu polisu osiguranja, odštetni zahtev za naknadu štete se podnosi tom osiguravajućem društvu. Ukoliko pak poslodavac nije sa osiguravajućim društvom zaključio ugovor, odštetni zahtev za naknadu štete se podnosi direktno njemu. Ukoliko se odštetni zahtev podnosi direktno poslodavcu, bitno je napomenuti da postoje dva osnova njegove odgovornosti za nastalu štetu: subjektivni i objektivni. Kod subjektivne odgovornosti zaposleni treba da dokaže uzročnu vezu između povrede koju je na radu pretrpeo i propusta poslodavca. U slučaju objektivne odgovornosti se primenjuje pravilo o pretpostavci da je šteta nastala od opasne stvari, odnosno u vezi sa opasnom delatnošću, pa je teret dokazivanja na poslodavcu da dokaže da opasna stvar, odnosno opasna delatnost ne predstavljaju uzrok štete.
Vrste šteta kod povreda na radu se dele na materijalnu i nematerijalnu štetu. U zavisnosti od okolnosti slučaja, zaposleni može zahtevati samo naknadu samo jednog vida štete od navedenih ili može potraživati naknadu materijalne i nematerijalne štete zajedno.
Način ostvarivanja prava na naknadu štete zavisi od konkretne situacije. Napred u tekstu smo naveli način na koji se ostvaruje pravo na naknadu štete u slučaju da je poslodavac sa osiguravajućim društvom zaključio ugovor. Ukoliko pak takvog ugovora nema, zaposleni (oštećeni) i poslodavac mogu da zaključe vansudsko poravnanje. Ovakvo rešenje je najbolje za obe strane, nema dodatnih troškova i sudskih taksi, a obaveznost tj. pravna dejstva tako zaključenog poravnanja su ista kao i kod sudske presude. Zbog kompleksnosti i specifičnosti svake konkretne situacije, savetujemo da i ovom slučaju oštećeni (zaposleni) angažuje advokata da svojim stručnim znanjem brine o najboljem interesu oštećenog.
Ukoliko, pak, dve strane ne mogu da se usaglase oko zaključenja vansudskog poravnanja, zaposleni koji je pretrpeo štetu može sudu da podnese tužbu i pokrene parnični postupak. Predmet spora je naknada štete, pa je bitno naglasiti da treba paziti o rokovima zastarelosti. Rok od 3 godine od saznanja za povredu je prekluzivni i protekom ovog roka nastupa zastarelost. Krajni rok za podnošenje tužbe za naknadu štete je 5 godina od dana nastanka štete. Povreda na radu advokat.
